Недеља сећања и заједништва
У Гимназији „Бранислав Петронијевић“ Недеља сећања и заједништва обележена је кроз различите активности ученика и наставника: радионице, предавања, хуманитарне активности, али и акције усмерене на очување природе и животне средине кроз заједничко сређивање школског дворишта. Поред неговања културе сећања, циљ је био развој и промоција хуманости, емпатије, толеранције, поштовања и дијалога.
Матурско вече 2023.
Пет је минута до један после поноћи. То значи да је још пет минута до краја матурске вечери, до последњег заједничког момента нас и наших професора. Сви сабирамо утиске и делимо најдраже успомене.
Генерација смо која је позната колико по успеху и слози, толико и по проблемима. Како се увек памте само лепе ствари, нисмо толико бринули о томе што смо “проблематични”, нити нам се то толико замерало. Увек бисмо се “извукли” уз изговор да нам се то више никада неће поновити, знајући да вероватно хоће, мада су и и наше разредне старешине то знале. Имајући разумевања за нас, а и због љубави према нама, нису нам замерале.
Поред свих лепих момената, које смо доживели, као што су сајмови, обиласци манастира, осамнаести рођендани, један дан, који се посебно издвојио, јесте матурско вече.
Као и свака досадашња генерација, жељно смо ишчекивали тај дан. Пажљиво смо бирали тоалете и фризуре, данима уназад. За шта год да се одлучимо, као да није било довољно свечано и посебно за такав посебан дан.
Поред свих припрема, чекале су нас и припреме матурске вечери. Сав посао је био на нама, како то и доликује. Организовали смо музику, ресторан, пажљиво одабрали храну која ће се служити нашим гостима и нама, и мислим да смо одрадили одличан посао. Гледали смо да музика буде пригодна, како за нас, тако и за наше госте, наше професоре. Позвали смо све професоре који су нам предавали, па и оне који су нам предавали годину дана. Сматрали смо да је тако једино исправно и да је сваки професор понаособ допринео нашем образовању, али и развоју личности.
Школа не служи само томе да нас научи како да читамо и пишемо, да користимо компјутер или рачунамо, да је тако, вероватно би нас учили неки роботи. Сваки наш професор је другачија личност и сваки нам је пружио нешто другачије. Научили смо, поред свих наведених ствари и још многих других, како бити добар човек. Кроз школовање смо научили колико значи некоме помоћи, колико значи некоме бити искрен пријатељ и саслушати га, а у томе су нам помогли управо професори. Зато сматрам да је сваком од њих 9. јуна било место на нашој последњој заједничког вечери.
Осим што смо сви сјајно изгледали, свако се обукао другачије и мислим да то показује колико наша школа подржава различитости и да поред свих тих различитости које се могу некада видети и преко одабира хаљине или одела, ми смо били једна функционална заједница.
Атмосфера је била баш онаква какву смо очекивали, сви су се лепо осећали и сјајно провели, а то је и најбитније. Започели смо фотографисањем у парку, где су нам се придружили наши најдражи како би нас подржали и испратили на прославу. Након тога смо отишли у традиционалну шетњу до ресторана и имали смо осећај како је цео град поносан на нас, на то какви смо људи постали, баш у Гимназији.
На почетку вечери, разредне су нам се обратиле говорећи нам да су поносне на нас, а након тога смо им ми уручили поклоне у знак наше захвалности.
Када смо и то обавили, почела је журка. Играли смо, певали, забављали се, све до касно у ноћ. Вече је било испуњено емоцијама, али само оним лепим.
Kолико год да нам је било жао што завршавамо најбезбрижнији период наших живота, срећни смо што смо постигли такве резултате и завршили једну од најцењенијих школа. Свесни смо да то што смо, значи много, да то значи да смо добри људи пуни знања и да ће нам то помоћи у даљем школовању.
Ива Адамовић, IVб
ШКОЛСКИ СПОРТ 2022/2023.
У циљу развијања и јачања тимског духа, колегијалности и сарадљивости, ученици су се и ове школске године такмичили у различитим дисциплинама. Организовани су школски турнири у одбојци, кошарци, стоном тенису и шаху. Турнири у одбојци, кошарци и стоном тенису одржани су у школској фискултурној сали, а турир у шаху у читаоници школе.
Турнир у одбојци организован је у првом полугодишту. И ове године играле су се утакмице које су биле елиминационе. Победничке екипе директно су пролазиле у полуфинале. Први полуфинални пар била су одељења IIб и IVa, а други одељења Iа и Iб. Финална утакмица између одељења Iб и IVa била је пуна изненађења и преокрета. Ученици одељења Iб добили су први сет. Други сет су играли на разлику, али је одељење Iб ипак успело да га освоји. У трећем сету су ученици одељења IVa били сигурнији и заслужено га освојили. У четвртом сету се од самог почетка играло поен за поен, али је одељење Iб успело да га освоји и победи коначним резултатом 3:1. Својом победом су све изненадили, савладавши фаворите овог сусрета. Утакмицу за треће место играла су одељења IIб и Iа. Ученици одељења IIб победили су резултатом 2:0.
Турнир у кошарци одржан је у фебруару. На турниру је учествовало осам екипа. Противници су извучени жребом, и након првих сусрета, одмах се знало које екипе аутоматски напуштају такмичење. У првој полуфиналној утакмици су играла одељења IIIa и IVa, док су другу полуфиналну утакмицу играла одељења IVб и IIб. Победа у финалу припала је одељењу IVб. Они су победили резултатом 48 према 36. На овом турниру најбољи играч, односно играчица, била је ученица одељења IVб, Кристина Живановић, која је уједно постигла највише поена у току турнира (75 поена). Највише погодака после Кристине, постигао је Срђан Исаиловић IVб (71 поен), а на трећем месту био је Страхиња Ракић IIIa са постигнутих 50 поена.
У току месеца маја одржано је такмичење у стоном тенису. Ове године било је највише учесника, 36 дечака и 30 девојчица, а први пут се играло међуодељењско такмичење. Ученици су за пролаз у полуфинале играли са учеником који је њихова генерација, односно исти разред. Дечаци који су играли полуфиналне мечеве су: Небојша Васић Ia, Огњен Буковчић IIa, Урош Живановић IIIa и Илија Дудић IVa. Полуфинални мечеви су били заимљиви и неизвесни до самог краја. Урош Живановић је победио Илију Дудића резултатом 2:1. Исти резултат је био и у полуфиналном мечу између Огњена Буковчића и Небојше Васића. У финалу су се састали Урош Живановић и Огњен Буковчић. Урош је без већих проблема успео да савлада Огњена резултатом 3:0.
Девојчице које су играле полуфиналне мечеве су: Андреа Илић Ia, Нађа Тауз IIб, Анастасиа Леповић IIIб и Јања Ковачевић IVa. Јања Ковачевић је победила Анастасиу Леповић резултатом 2:0. Исти резултат је био и у полуфиналном мечу између Нађе Тауз и Андрее Илић. У финалу су се састале Андреа Илић и Јања Ковачевић. Андреа је успела да савлада Јању резултатом 3:0, иако је Јања пружила јак отпор противници.
Током априла и маја одржан је турнир у шаху, коме је претходила обука. Организатори обуке и турнира били су ученици одељења IIа, Огњен Буковчић и Лука Мирковић. На турниру је учествовало 35 ученика. Победник турнира је Огњен Буковчић, ученик одељења IIa. Он је у финалној партији победио ученика Ia одељења, Јована Матића. Треће место је заузео Матија Цветковић, ученик одељења IIa. Најбољи на овом турниру награђени су књигама о шаху.
Сви турнири протекли су без икаквих проблема и у духу фер-плеја.
Пројектна настава „Време смрти I“ – Добрица Ћосић
Часови књижевности су занимљиви јер утичу на стварање критичког мишљења, уводе нас у свет стваралачког процеса и служе за упознавање разноврсних епоха и писаца. То су елементи класичне наставе, која из генерације у генерацију шири видике ученицима. Међутим, придржавање уобичајнеих техника рада у било којој сфери рада доводи до једноличности. Управо то је желела да избегне наша професорка српског језика и књижевности Милица Милошевић Манојловић, одлуком да у свој рад укључи пројектну наставу. Дело „Време смрти I” анализирале су ученице одељења IVa: Маша Јечменица, Мина Сајић и Милица Лазић.
На почетку истраживачког рада договориле смо се да књигу „Време смрти I”прочитамо за две недеље, како бисмо могле да наставимо даљи рад на задатку, који је био пред нама. Свака од нас је имала задатак да у роману пронађе и издвоји што више мотива и симбола, јер то су елементи који чине костур сваког дела. Овај корак у нашем стваралачком раду није био нимало тежак, будући да смо кроз часове књижевноси стекли знања и вештине уз помоћ којих лако можемо да извршимо анализу књижевног дела. Већи изазов представљао је последњи део пројекта, који се односио на припремање конкретног производа нашег рада.
Овај стваралачи процес захтевао је од нас заједничко ангажовање и групни рад, те смо се договориле да наш креативни посао започнемо у кафићу, уз кафу и лимунаду. Ставови у вези са поступцима одређених јунака, закључци до којих смо дошле, поруке које смо уочиле, само су се низали. Потом смо почеле да правимо презентацију. Заједно смо издвојиле најважније чињенице из живота писца, о композицији и делу. Оно што је занимљиво јесте да је свака од нас уочила присуство различитих визуелних, аудитвних и олфакторних елемената. Маша и Мина су приметиле да се у делу јављају мириси хризантема и звуци гаврана који симболишу смрт, а ја сам запазила да се кроз цело дело протеже жута боја у разним облицима, која представља симбол пропадања. Затим смо се усредсредиле на функцију и психологију ликова. Изабрале смо по два лика о којима смо желеле да говоримо и детаљно их представимо осталим ученицима. Моја замисао била је да представим главне чалнове породице Катић – Вукашина и Ђорђа, као и њиховог слугу Толу Дачића. Маша се позабавила остатком ове породице – Аћимом, Адамом и Олгом Катић, док је Мина више била заинтересована за историјске личности, Живојина Мишића и Николу Пашића. Осврнуле смо се и на раније прочитана дела и пронашле сличности, тј. елементе који су им заједничики. На крају, издвојиле смо судове уважених књижевних критичара у вези са овим романом, како би се стекла јасна слика о добрим и лошим странама овог романа из угла стручних лица. Као продукт нашег рада, направиле смо један „војни сандук”. С обзиром на то да је мој деда био учесник Другог светског рата, имам сачуван војни ковчег из тог периода. У њега смо сместиле предмете који су асоцирали на дело: жуту мараму, писма, наочаре, рузмарин, карту у знаку пуба, бркове и мноштво других. Садржај смо употпуниле цртежом сусрета Ивана и Вукашина, јер представља тренутак сусрета оца и сина, који су због различитих ставова и погледа били одвојени један од другог, што је на нас оставило снажан утисак.
Наше презентовање допало се преосталим члановима одељења. Активно су учествовали у разговору и добили жељу да прочитају преостале делове романа „Време смрти”, аутора Добрице Ћосића. Овај пројекат био је јасан показатељ да се применом другачијих видова рада на часовима може подстаћи већа креативност и ангажман ученика.
Милица Лазић, IVa
Промоција давања крви- Дајте крв, спасите живот!
Првог новембарског дана у нашој школи је одржана промоција акције добровољног давања крви у сарадњи са Заводом за трансфузију крви Србије. На предавању су ученици стекли основна знања о значају давања крви и охрабрени су да се придруже акцији.
Ученици наше школе редовно се одазивају оваквим позивима и волонтирају.
На фотографијама су Јана Илић и Александар Лелићанин, волонтери и гимназијалци.
