Povratak na О школи

Историјат

 ИСТОРИЈА СРЕДЊЕГ ОБРАЗОВАЊА У УБУ

Средњем образовању у Убу припада истакнуто место јер је школа одувек била центар око кога су се окупљали млади, место где су стицали знања и формирали систем вредности. Школа је одиграла значајну улогу у целокупном развоју општине Уб, али се њен утицај осетио знатно шире. Истакнуто место у нашем школству и историја дужа од пола века чине нешто чиме би се поносиле и много веће средине него што је наша.

Све је почело почетком прошлог века када је основана Женска радничка школа, која је касније прерасла у Женску занатску школу. У недостатку потребног облика средњег образовања у Убу, убски трговци 1921. године формирају Трговачку школу. Она 1929. прераста у Занатску школу, која је радила према програму Министарства просвете Краљевине Југославије.

Године 1923. отвара се дворазредна Гимназија, коју је издржавала убска општина о свом трошку.

Све ове школе радиле су или кратко или са прекидима и о њиховом раду нема довољно података, тако да оно што данас рачунамо као осму деценију средњег образовања настаје 1948. године, тежњом многих Убљана да добију школу која би давала завршно образовање.

СРЕДЊЕ ОБРАЗОВАЊЕ У УБУ ОД 1948. ГОДИНЕ

Одлуком Министарства просвете НР Србије 1948. године основана је Мешовита учитељска школа. Оснивање ове школе прихваћено је у Тамнави, као и у суседним срезовима, са великим одушевљењем. Први пут у историји Уба отворена је једна кадровска школа која пружа могућност школовања већем броју ученика из Тамнаве.

Учитељска школа је имала три етапе у свом двадесетпетогодишњем постојању: прво је била Мешовита учитељска школа од 1948. до 1957. године, затим Учитељска домаћичка школа од 1954. до 1961. године и поново Учитељска школа од 1961. до 1973. године. У овој школи дипломе је стекло 1500 стручних учитеља и учитељица. То је значајан допринос школовању учитељског кадра у Србији, који је покрио добрим делом западну Србију и источну Босну. Захваљујући овој школи, Уб је уживао посебан углед.

Гимназија у Убу формирана је 1969. године, уместо Учитељске школе. Користећи дугу и плодну традицију претходне школе, солидан наставнички кадар проверен наставни план и програм и уз генерацију добрих ученика, Гимназија је била међу најбољим, ако не и најбоља школа коју је Уб имао. У Гимназију је уписано осам генерација ученика (од 1969. до 1976) а последња генерација ученика завршила је школовање 1980. године. Од 666 уписаних ученика, диплому гимназије је стекло 467 ученика. Од тог броја њих 150 су завршили разне факултете, а 147 више школе.

            Школа ученика у привреди је основана у Убу 1963. године, да би 1967. године прерасла у школу за квалификоване раднике. Ова школа је радила паралелно са Учитељском школом, а касније са Гимназијом. Диплому школе за квалификоване раднике је стекло око две хиљаде ученика.

            Период од 1969. до 1977. године био је „златни период” у развоју убског средњег образовања јер су у њему постојале две школе: гимназија и школа за квалификоване раднике које су у потпуности задовољавале потребе ове средине, али и жеље и интересе житеља ове недовољно развијене општине.  

            Увођењем усмереног образовања, без претходне припреме и провере понуђених решења, од проверених стручних и општеобразовних школа настају мегаломански центри усмереног образовања. Тако је било и у Убу. Током месеца децембра 1977. године постојеће Гимназија и Школа за квалификоване раднике се удружују у Образовни центар, Средњу школу „Уб”, у којој се образују ученици у оквиру машинске, машинско-енергетске и текстилне струке.

ГИМНАЗИЈСКО ОБРАЗОВАЊЕ У УБУ

  • Године 1923. отворена је дворазредна Гимназија
  • Године 1969. формирана је Гимназија која је уписивала ученике закључно са 1976. годином.
  • Године 1990. формирана је данашња Гимназија која се првобитно звала „Вук Стефановић Караџић”, а од децембра 1990. године зове се Гимназија „Бранислав Петронијевић” Уб

ГИМНАЗИЈА „БРАНИСЛАВ ПЕТРОНИЈЕВИЋ” ОД 1990. г. ДО ДАНАС

Доношењем новог Закона о средњем образовању и васпитању, у наш образовни систем поново је враћена гимназија, као општеобразовна школа, па је то била прилика да  Уб поново има две школе. Зато је Скуштина општине Уб, на седници одржаној 1. јуна 1990. године увојила Елаборат о друштвеној и економској оправданости оснивања Гимназије. На истој седници је донета и одлука о оснивању Гимназије општег смера.

У одлуци о оснивању Гимназије назив школе је био „Вук Стефановић Караџић”, али је на захтев Окружног привредног суда у Ваљеву назив школе промењен Одлуком о измени и допуни Одлуке о оснивању Гимназије, број 020-83/93-01 од 7. децембра 1990. године, донетом од стране Скупштине општине Уб. Нови назив школе је Гимназија „Бранислав Петронијевић”, а разлог промене назива је околност да је на подручју овог регистарског суда већ постојала гимназија које је имала назив „Вук Стефановић Караџић”.

Школа је уписана у судски регистар код Окружног привредног суда Ваљево под бројем фи-1874/90 од 11. децембра 1990. године и у рег. улошку 1-2017-00.

Делатност школе утврђена је одлуком о њеном оснивању, а то је стицање општег образовања  по програму гимназије општег смера четвртог степена стручне смене.

Решењем Републичког секретаријата за образовање, науку и физичку културу, број 022-05-205/90-02 од 12. октобра 1990. године утврђено је да су испуњени прописани услови у погледу простора, опреме, наставних средстава и стручног кадра у радном односу да Гимназија „Вук Стефановић Караџић” (назив школе касније промењен) остварује план и програм првог разреда гимназије општег смера за школску 1990/91. годину.

Одлуком Скупштине Републике Србије о допуни Одлуке о броју, структури и просторном распореду средњих школа (Службени гласник СРС”, број 55/90) утврђено је да Гимназија у Убу упише ученике из Љига, с тим што ће ученици похађати наставу у Љигу.

На основу решења Министарства просвете број 022-05-207/93-03 од 25.05.1994. године, министар просвете проф. др Драгослав Младеновић донео је Решење да су испуњени прописани услови у погледу школског простора, опреме, наставних средстава и потребног броја наставника и стручних сарадника у радном односу на неодређено време и довољног броја ученика да Гимназија „Бранислав Петронијевић” у Убу и одељења ван седишта у Љигу остварују наставни план и програм гимназије општег смера у I, II, III  и IV разреду.

Прве године, Гимназија је уписала четири одељења општег типа, три у Убу и једно издвојено одељење у Љигу. Тако је било све до 2000. године, када је у Убу уписано два одељења општег типа и једно у Љигу. Године 2005. Љиг је формирао своје одељење гимназије у оквиру Средње школе, а убска Гимназија је тада уписала два одељења општег типа, што се задржало до данас.

У Гимназији „Бранислав Петронијевић” изводи се кабинетска настава, а школа је добро опремљена наставним средствима и има одличну библиотеку са читаоницом. Поред наставе уживо, последњних неколико година настава се по потреби успешно изводи и на даљину и хибридно, за шта су благовремено обезбеђени сви технички услови. Председник општине Уб, Дарко Глишић, у мају 2020. године је обезбедио лаптопове ученицима који нису имали могућност да прате наставу на даљину, која се у нашој школи одвијала у реалном времену и према распореду часова. Ученици на такмичењима постижу више него запажен успех и сваке године се преко 90% њих уписује на жељене разноврсне факултете. На основу података које поседујемо, може се закључити да је Гимназија у Убу одувек добра школа која успешно оспособљава своје ученике како за даље школовање, тако и за успешно укључивање у рад и друштвене токове.

Школа нема проширену делатност.

Школа остварује сарадњу са различитим друштвеним организацијама и установама, те негује разноврсне таленте ученика који се баве спортом, плесом, фолклором, глумом, итд.

Стратегијом развоја образовања и васпитања у Републици Србији до 2030. године, Акционим планом за период од 2023-2026. године и законима истакнут је значај физичког и здравственог васпитања деце и ученика. Поред редовне наставе физичког и здравственог васпитања, слободних наставних активности и изборног програма, увођење одељења за ученике са посебним способностима за спорт ће умногоме допринети остваривању циљева постављених Стратегијом.

Одељење ученика са посебним способностима за спорт један је од начина на који образовни систем може да одговори на потребе тржишта рада у средини у којој се посебно улаже у спорт и здраве стилове живота. Осим проходности на факултете који школују стручњаке за спорт, матуранти ових одељења могу да наставе студије и у другим областима.